Živimo u „doba krize“, svakodnevno saznajemo o krizama koje se dešavaju oko nas. Kriza ima u medicini, psihologiji, privredi, sociologiji i ekologiji. Ali šta je zapravo kriza?

Kriza označava problematičnu situacuju odluke koja je povezana sa nekom prekretnicom. U svakoj krizi mora da se sprovede odlučujući preokret neke teške situacije.

Svako ko se seća krize u prošlosti prepoznaće tu prekretnicu, ali teško je prepoznati je u sadašnjoj kriznoj situaciji.

Kada razvoj krize uhvati trajni negativni tok i kada ne može da se dostigne prekretnica, dolazi do katastrofe. Važno je da se prepoznaju signali upozorenja za nastanak krize i da se sazna koje se sve opasnosti kriju u krizi. Bečki psiholog Julia Umek otkriva kako.

1. Prihvatite situaciju

Prvi važan korak da se spreči nastanak katastrofe od krize je da se prihvati da je tako kako je. Sada treba sve preduzeti da bi se sprečilo da se situacija zaoštri toliko da više ne može da se drži pod kontrolom.

2. Proverite informacije o krizi

Svaka kriza čoveka suoči sa hitnom potrebom za donošenjem odluka. Da bismo mogli da donesemo odluke, treba prvo proveriti da li se informacije o krizi poklapaju sa stvarnošću. Često se priča o pretećim krizama koje nikad ne nastupe.

3. Radite na rešenju u malim koracima

Da bi se kontrolisali svestan osećaj pretnje i rast nesigurnosti, korisno je da se prihvati hitno reagovanje kao i konstantni uticaj na pozitivnu promenu u budućnosti. Krize se generalno sastoje od sakupljanja mnogih kritičnih situacija koje treba rešavati korak po korak.

4. Uzmite u obzir kreativni potencijal krize

Svaka kriza je i šansa da se sopstvene vrednosti ponovo definišu. Čak i ako je mnogima teško, zamislivo je da u prvi plan stave kreativne potencijale krize. Pošto je to teško čoveku koji je pogođen krizom, savetuje se da se nađe podrška. To može da bude razgovor sa prijateljima ili angažovanje profesionalne pomoći.

5. Tražite šanse za novi početak

Dobar način da se vide nove perspektive jeste da se preduzimaju zabavne stvari koje pomažu da se izvučemo iz psihičke rupe da bismo dobili novu želju za životom, čak i ako to iziskuje mnogo napora. Upravo u vreme krize veoma je važan redovan plan aktivnosti da ne bismo potonuli u samosažaljenju. U svakom slučaju, izbegavajte neprijatno pitanje „šta bi bilo, kad bi bilo“. Prestanite da mučite sebe i zaključićete da nove situacije skrivaju u sebi i prednosti. Nikada ne pomaže da se povlačite u puževu kućicu, tražite šanse za novi početak.